Psi
Klasifikacija
Carstvo: Životinje (Animalia)
Razdeo (Phulum): Hordati (Chordata)
Podrazdeo (Subphulum): Kičmenjaci (Vertebrata)
Klasa (Classa): Sisari (Mammalia)
Red (Ordo): Zverovi (Carnivora)
Familija/Porodica (Familia): Psi (Canidae)
Još od davnina bili su veoma rasprostranjeni sisari. Sa sigurnošću je utvrđeno da su se rano pojavili na zemlji.
Svi psi, bilo da su vukovi, kojoti, šakali, lisice, divlji psi, podivljali psi, primitivni psi ili domaći psi, pripadnici su familije pasa ili kanida. U toj porodici razlikuje se 37 vrsta i dele se na: prave pse, lisice i primitivne pse.
Način života
Veoma su inteligentne životinje. Zbog veoma razvijenih čula vida, sluha i mirisa uz snažne vilice i jake zube – izuzetni su dok love. Većina živi u čoporima, neki u manjim grupama, a neki samotnjački.
Izgled
Ono što karakteriše sve kanide, izuzev određenih rasa domaćih pasa, je izdužena njuška. Vrat im je snažan i najčešće dugačak. Svi divlji psi, izuzev malog južnoameričkog divljeg psa, imaju dugačke noge prilagođene brzom trčanju tokom lova, ali u elastičnosti zaostaju za mačkama. Rebra štite vitalne organe. Uši su uspravljene, ali domaći psi mogu imati i spuštene uši.
Polni dimorfizam (diformizam je javljanje jedinki iste vrste u dva različita oblika), slabo je izražen, najčešće je primetan u veličini životinje i detaljima. Ženke su nežnije građe.
Rep nijednog divljeg kanida nije stalno savijen iza leđa. Manje ili više su dugački, pravi, često čupavi, sa belim ili crnim vrhom. Oblik repa domaćih pasa veoma je raznolik.
Krzno je u hladnom podneblju duže nego u vrelom. Sastoji se od dva sloja: potkrzno od fine dlake, obično jednobojne, i od gornjeg sloja, duže, grublje dlake koja se naziva zaštitnom. Ona sadrži prirodna ulja kako bi krzno bilo vodootporno, a odozgo može imati šaru u zavisnosti od vrste psa. Većina divljih i domaćih pasa menja dlaku svakog proleća i jeseni, leti zbog linjanja (linjanje je menjanje krzna na kraće i manje gusto) imaju tanko, a zimi debelo krzno.
Psi imaju po četiri prsta na zadnjim nogama i po pet prstiju na prednjim. Taj peti nalazi se izdvojen, malo iznad ostalih. Samo afrički lovački pas nema taj prst.
Kandžama se češu, kopaju, pridržavaju plen, a takođe štite nerve koji se nalaze u jagodicama prstiju. Tupe kandže im ne dopuštaju da se penju pa su izuzev veštog penjača sive lisice, ostali vezani za zemlju. Osim toga ne znaju da izvedu visoke skokove kao mačke. Ali, zato su izvanredni trkači i raspolažu neverovatnom izdržljivošću. A rakunoliki pas i južnoamerički divlji pas izuzetni su plivači.
Pregrevanje ponajviše regulišu otvorenim ustima, isplaženim jezikom i dahtanjem. A jedino mesto psećeg tela na kojem se znoje – jastučići su njihovih šapa.
Krzno i uši takođe kontrolišu temperaturu tela. Neki kanidi imaju veće, neki manje uši, a to najčešće zavisi od klime. Veće uši oslobađaju veću toplotu. Takve imaju psi poput crnoleđeg šakala i afričkog divljeg psa jer žive u veoma toplim područjima, a maloj afričkoj lisici – fenek s obzirom na to da živi u vrelim oblastima Afrike, u očuvanju svežine tela pomažu najveće uši u odnosu na telo među kanidima. Manje uši sprečavaju gubitak toplote, kao što je kod arktičke lisice.
Hrana
Nisu toliki mesožderi kao mačke jer nisu isključivo upućeni na životinjsku hranu. Prvenstveno love sisare i ptice, ali i vodozemce, ribe, školjke, rakove pa se smatraju mesožderima. Takođe jedu i strvine – već mrtve životinje. Ipak su i svaštojedi jer osim mesa jedu: povrće, insekte i voće. Čak će u nedostatku hrane jesti korenje i mahovinu, a trava im pomaže u varenju.
Staništa
Psi se nalaze na svim kontinentima osim Antarktide. Divlji kanidi prvobitno su živeli na svim kontinentima izuzev Antarktide i Australije, u koju su ih doveli ljudi. Najviše vrsta zabeleženo je u Južnoj Americi, Africi i Aziji.
Neki kanidi nastanjuju šume jer su bogate plenom u koje mogu da se sakriju i prikradaju. Ali neki su stanovnici tundra (ogoljenih ravnica bez drveća), stepa (velikih i suvih ravnica u Rusiji, sa travama i biljkama koje mogu da podnose sušu), savana (velikih, travnatih ravnica u Severno Americi i Africi, sa rastinjem sličnim stepskom), prerija (ogromnih, travom obraslih ravnica, bez drveća, u Severnoj Americi), pašnjaka, ali i pustinja.