Tuče se najčešće završavaju kada se jedan pas povuče i pokaže podređenost. Posledice su obično povrede uva ili slične manje rane. Ponekad loše uzgojen pas (problemi u ponašanju), pas koji u genima nosi nadmernu agresiju ili psi čija je agresija van kontrole kao posledica lošeg vaspitanja ne priznaje submisivne gestove drugog psa i takvi psi ili neće prestati s napadom ili ih je veoma teško obuzdati. To su opasni psi.
Nekada je vrlo lako, a nekada veoma teško prekinuti borbu. Zavisi od snage pasa, žestine tuče, tehnike razdvajanja pasa i koliko ljudi učestvuje u tome. Česta pojava je da jedan vlasnik nikako ne reaguje. Iz straha ili nekog drugog razloga samo stoji, a vrlo često uz to viče ili vrišti. Vikanje ili urlanje neće pomoći jer psu jednostavno govori da i sami lajete ili režite i verovatno se spremate pridružiti tuči. Neuporedivo teže, a ponekad i nemoguće je sam razdvojiti pse koji se tuku. S druge strane pomoć drugih smirivanjem psa maženjem, nežnim rečima dok on reži ili ujeda je više štete od koristi.
Metoda prekidanja tuče ima mnogo. Jedan od načina je da tresnete nečim metalnim o pod. Da proizvedete neočekivani tresak koji će trgnuti pse. Ali retki su slučajevi kada ovo može biti plodonosno. Kanta vode polivena po borcima ili polivanje šmrkom može da bude delotvorno, ali mnogo je tuča, naročito onih žestokih, u kojima to nije imalo rezultata. Kaputi ili ćebad bačeni preko svakog od boraca (ali ne isti na oba psa) ili ponekad čak samo preko izbezumljenog napadača čiji je protivnik već prihvatio poraz može da zaustavi borbu (bar za trenutak) ili makar je uspori.
Ipak najbolje je reagovati konkretno – uhvatiti borce i razdvojiti ih. Ili da jedna osoba obema rukama s leđa uhvati za ogrlicu psa – to isto da uradi i vlasnik drugog psa – i pokretom ruku ka unutra pritegne ogrlicu i na suprotne strane pokušaju da odvuku svoje pse. Drugi dobar način je da jedna osoba uhvati za zadnje noge jednog psa i podigne ga, a to isto s drugim psom druga osoba, a onda ih razdvajati tj. vući na različite strane. Kad ih razdvojite ne puštajte ih, već vukući za noge okrenite kako bi leđima bili okrenuti jedno drugom.
Ukoliko ste slučajan prolaznik, i iz ovih ili onih razloga ne možete da pomognete pri razdvajanju pasa – nemojte vikati, vrištati, mahati rukama ili na neki drugi način još više podizati uzbuđenje, već ostanite mirni.
Bitno je da se nakon tuče smire strasti i među psima i među vlasnicima i ode u makar kratku zajedničku šetnju sa psima na povocima, kako se ne bi stvorila negativna asocijacija. Time se ublažava netrpeljivost među psima i smanjuje rizik ponovne tuče pri narednom susretu. Nikako pričom ne objašnjavajte svome psu da je bio nevaljao i da to ne sme da radi, niti ih smeštati da sednu jedan pored drugog dok su još uvek pod tenzijom i napetošću.