Svi pripadnici porodice pasa, imaju daleko bolje čulo mirisa od ljudi, i verovatno bolje pamte mirise nego prizore. Prosečan čovek po osetljivosti njuha, spada u donju trećinu sisara. Pseće čulo mirisa je 10 000–100 000 puta osetljivije od ljudskog. Varijacije snage ovog čula zavise od vrste psa i pasmine ako se govori o domaćim psima. Psi razlikuju najmanje 500 000 različitih mirisa sa velike udaljenosti. Kontrolišu svaku nozdrvu zasebno čime otkrivaju odakle miris dolazi. U njušci vazduh se razdvaja u dve zasebne struje. Jedna za disanje, druga za miris.
Kod svih divljih kanida (vukova, divljih pasa, šakala, lisica...) njuh je najrazvijenije čulo. Čulo mirisa domaćeg psa takođe je izvanredno. Međutim među domaćim psima često postoji razlika u snazi njuha. Najbolji imaju lovački psi – tragači, koji su i stvoreni s ciljem da im ova karakteristika bude istaknuta.
Feromoni su posebni mirisi koje psi i druge životinje proizvode radi komunikacije. Izraz potiče od grčke reči pherein = nositi i horman = uzbuditi se. Različiti se hormoni izlučuju kada je životinja ljuta, uplašena ili samouverena.
Psi se pre svega njuhom upoznaju i sa bićima, stvarima i okolinom. Informišu se o polu jedinke i starosti. Nosem nalaze partnera, dobijaju seksualne podatke: da li je ženka u teranju i u kojoj fazi. Je li skotna ili ima lažnu trudnoću, čak i da li se u poslednje vreme štenila.
Mokraća sadrži mnoge informacije o psu jer se mnogi feromoni nalaze razgrađeni u njoj. A analne žlezde i genitalna područja pasa nose još više važnih mirisa, pre svega emocionalne i seksualne, zbog čega ih često njuše.