Postoje načini da se domaće životinje zaštite od vukova. Poznavanje osnova ponašanja i potreba grabljivaca omogućuje da se oformi dobra zaštita domaćih životinja.
1. Fladri – uski parčići materijala zastave jarkih boja dimenzija 10x60 cm vezani za kanap. Razmak između njih treba da iznosi 40–50 cm. Viore se tako da donji krajevi vise oko 15–20 cm iznad zemlje. Dužina kanapa za koji su vezani, zavisi od terena koji ograđuju. Nekada je to i nekoliko kilometara. Vuk se plaši i neće preći liniju fladre. Ipak, vukovi lako uče i jednom kad prevladaju strah, fladri im neće biti prepreka. Zato ih treba koristiti u kombinaciji sa drugim zaštitama poput električne ograde ili pastirskog psa.
2. Ograde – visina najmanje 2,5 m. Prave se od dasaka, ili mreže. Bolja varijanta su daske jer ih grabljivci ne mogu preskočiti kao što mogu preko otvora na mreži. Obavezno ograda mora biti bar 0,5 m duboko u zemlji jer u suprotnom vukovi s lakoćom prokopaju i provuku se ispod nje. Efikasne su na manjim terenima. Najbolje je da je tu i pastirski pas.
3. Električna ograda napona do 8000 V – visina najmanje 2,5 m. Pri kontaktu sa ogradom pušta se struja u trajanju od jedne sekunde. Sprečava domaće životinje da pobegnu, ali ih i brani od grabljivaca. Dobra je kombinacija s fladrima.
4. Zvučni i svetlosni signali – stavljanje zvonceta na domaće životinje ili bilo kakav zvučni signal na mestu na kojem borave, mogu na kraće vreme da odbiju grabljivce jer se brzo naviknu na njega. Zato je bolje puštanje različitih zvukova koji se emituju u različitim vremenskim razmacima uz svetlosne snopove i biber sprej koji se pušta.
5. Dostupnost hrane – na terenima gde žive vukovi zabraniti lov. Time se grabljivicama omogućava pristup prirodnoj hrani.
6. Životnje kao upozorenje – pastirski psi koji bi odvraćali grabljivce.
Osim ovih mera, domaće životinje na ispašu treba izvoditi na slobodne i pregledne pašnjake i to u stadu koje je najmanje raštrkano. Time se smanjuje šansu od napada grabljivaca.