Ime psa
Oslovljavanjem psa imenom, tražimo da usmeri pažnju na nas jer nameravamo da mu kažemo nešto (bilo rečima ili govorom tela), korigujemo ga, pokažemo simpatije prema njemu.
Jedno je koje će ime pas zvanično imati, a drugo ono što će pas smatrati svojim imenom. Nekada to može da se poklopi, ali suština je da se odaziva na najčešće ponavljanu reč. Zato su često nadimci i tepanja zapravo ime psa. U svakom slučaju, ne treba ga suviše često ponavljati jer će izgubiti smisao. Možete uporediti sa sobom. U razgovoru, samo dok ne pridobijete pažnju slušaoca, izgovaraćete njegovo ime; dok u toku razgovora, za tim najčešće nema potrebe.
Ni bilo koju komandu, u kratkom periodu, ne treba često ponavljati, jer će se ofucati i izgubiti značenje. Kao i detetu kada 1 000 puta kažete nešto, a ne reaguje na to već nastavi po svome, znači da ne shvata ozbiljno ono što od njega tražite.
Komande
Važno je da svaka reč ima samo jedno značenje. Osnovne komande koje psa treba naučiti su:
1. „Stani“
2. „Sedi“
3. „Dođi“
4. „Fuj“
Komande „fuj“ i „pusti“ treba da se koriste u različitim situacijama. „Fuj“ kada dira ili hoće da zagrize nešto što nikada ne sme (npr. neku hranu na ulici), a „pusti“ kada samo u tom trenutku ne treba određenu stvar da drži u čeljustima (npr. kad donese lopticu reći ćete „pusti“, a ne „fuj“).