Pripovetka Ive Andrića o ovčici Aski koja svojom umetničkom igrom vodi borbu za život jer svaki njen baletski pokret svojom lepotom odlaže napad vuka koji između punog stomaka i uživanju u pokretima Aske, bira igru ili bolje rečeno ne može da joj odoli. I sam pisac ističe: „Mi i ne znamo kolike snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo stvorenje. I ne slutimo šta sve umemo. Budemo i prođemo, a ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti. To se otkriva samo u velikim i izuzetnim trenucima kao što su ovi u kojima Aska igra igru za svoj već izgubljeni život.“
Ova izuzetna pripovetka je alegorija puna simbolike, a glavna misao je borba za život. Nažalost i u ovom delu kao i u mnogima kroz istoriju književnosti vuk je predstavljen kao krvnik, smešten u kontekst u kojem je negativna, tamna strana sveta i života.